Forgiveness

Uspomene su nesto najdragocenije u zivotu. 

Ne znam zasto, ali u secanju nam najcesce ostaju lose stvari, dok se one dobre izgube negde na putu do memorije naseg mozga.

Svakome se u zivotu desavaju i dobre i lose stvari. Smrti, rodjenja, vencanja, razvodi, nove veze, raskidi, gubitak prijatelja i tako u nedogled... Mnogo boli, mnogo padova i uspona. 

Kada smo u tom nekom mracnom raspolozenju uvek treba traziti svetlo na kraju tunela. 

Znam da nije lako. Nekada imamo osecaj da to nikada nece proci da nikada necemo uspeti da se izvucemo iz tog mraka i dna koji nas dan za danom sve vise vuce ka sebi..

U zivotu se nekada treba odreci dobrih stvari zarad nekih mnogo boljih koji su pred nama.

 Mi ih ne mozemo odmah videti, ali su one tu. Cekaju nas na ulici, sakrivene iza nekog coska ili mozda cak i u supermarketu na kasi. Nikada se ne zna.

Nikada se ne treba cvrsto drzati za proslost. Sa razlogom se zove tako-proslost. Ne mozemo je vratiti u sadasnjost niti se mi mozemo vratiti u proslost.

Ostala je tamo gde joj je i mesto. Treba ici napred, zakoracati u sadasnjost i uzivati u tome jer nemaju svi tu mogucnost.

Sve te lose i dobre stvari ulaze u nas zivot da bi nam donele neku poruku, da bi nas naucile necemu, jer covek se uci dok je ziv.

Ne treba mrzeti. 

Nikada nikoga.

 Mrznja je samo talozenje negativne energije koja ce se pre ili kasnije odraziti lose na nase zdravlje i nas zivot uopste.

Najveca lekcija, koju sam ja naucila do sada, jeste da treba pustiti sve stvari koje unose u nas zivot negativnu energiju. Ne treba im davati znacaja.

Slobodni smo samo kada naucimo da oprostimo. I sebi i drugima.

Ma koliko da nas je neko povredio ili razocarao, ne zasluzuje da ga mrzimo, jer tim osecajem postajemo ogorceni. 

Da li zelite da budete ogorceni mrgudi ili zelite da sijate pozitivom?

Oprostaj je najdublje i najiskrenije osecanje.

Slomljeno srce. Pa svima se desi u zivotu. Neizbezna stvar. Znam da nije lako i nikada nece biti lako. Nemilosrdna bol koja ti srce kida na komadice bez nade da ce ikada biti bolje.

U takvim trenucima treba voleti sebe najvise na svetu, treba skupiti snage da se pokupimo sa poda na kome su nas nemilosrdne zverke bacile, pokupimo komadice naseg skrhanog srca, vratimo ga na mesto i krenemo dalje.

Kada oprostite sebi, mocicete da oprostite svima. Pa cak i toj osobi koja vas je toliko povredila.

I onda je sve lakse...

Pojavi se osmeh na vasem licu, rane zarastaju i prestaje da boli.

Nikada necete biti isti, ali cete biti snazniji i sa jednim iskustvom vise.