Lepa misao. Najvaznije stavka u zivotu i jeste voleti sebe. Kada to ostvarimo sve ostalo dolazi nekako lakse. Lakse je ziveti i preziveti u ovom surovom svetu u kome zivimo, ako volimo sebe. Ceniti sebe, drzati do sebe, imati dostojanstvo. To su neke najvaznije osobine osobe kao jedinke.
Samoljublje treba imati granicu, kao sto i sve u zivotu ima granicu. Ne treba preterivati ni u cemu. Nista se time ne moze postici, osim kontra efekta.
Sa ciljem da se stigne do ljubavi, preterivanjem to predje u nesto drugo sto nimalo ne lici na ljubav.
Sa ciljem da dodjemo do uspeha, preterivanjem mozemo samo sebe da sputamo i da dovedemo sebe do neuspeha.
Nije to lako, prihvatiti sebe sa svim svojim vrlinama i manama. Ali kada to naucimo mi smo vec na pola puta da stignemo do cilja, ma kakav god on bio.
Najvise se gadim onih ljudi koji ne mare za ljude oko sebe. Mislim, slazem se da uvek treba sebe staviti na prvom mestu, ali to ne znaci da treba pljuvati i gaziti ostale.
Ja verujem u karmu. Po meni je to neka vise sila koju ne mozemo da vidimo i ne mozemo da kontrolisemo, ali mozemo da uticemo. Vodim se time da se sve u zivotu vraca. Kao bumerang...
A takvih ljudi ima previse... U skolama, prodavnicama, trafikama, kaficima i svuda oko nas. Steta nisu obelezeni necim, da se razlikuju od nas ostalih. Tako bi mogli da ih se klonimo i da ih drzimo u dalekom vidokrugu, ali nazalost nije tako.
Zato volite sebe i nikada nikome ne dozvolite da vas gazi. Ti ljudi ne zasluzuju ni trunku vase paznje. Samo im okrenite ledja bez ijedne izrecene recenice, to ce ih najvise pogoditi. Mozda tako shvate sta zapravo sta rade i predju na ovu nasu drugu stranu. Lepsu stranu. :)
Нема коментара:
Постави коментар