Mala poruka

Nekada je tesko razumeti sebe, a jos teze pokusati da razumes druge. Jos kada taj neko ne zeli da ti se otvori, onda tek nista nije jasno.

Mnogo njih je pokusalo da otvori onu moju kapiju srca. I to ne razne nacine. Poneki su se cak izgubili trazeci kljuc, dok neki drugi su pak pokusali da probiju kapiju, da preseku lance, samo da bi se ona otvorila. Ali nikada necu razumeti kako misle na taj nacin da je otvore. Ipak je ona od najjaceg celika i ne da se tako lako otvoriti. Samo pomocu kljuca je to moguce. A kljuc nije jednostavno naci.

Za sve u zivotu se treba potruditi, dosta muke i poteskoca je potrebno da bi se stiglo do cilja. Zar ne?

A pak, oni koji uspeju da pronadju kljuc i da otvore kapiju, pokusavaju na razne nacine da ti slome srce. Neki namerno to rade da bi te povredili, dok neki to nesvesno rade.

Opet ne razumem, kako oni ne shvataju da kada uspeju da otvore kapiju ono sto ih ceka nakon prolaska kroz nju je nesto najvrednije do cega dolaze. Nesto najvrednije, mozda ne za njih, ali za tu drugu osobu definitivno.

To maleno srce koje je sakriveno od svih zlocinaca nad slomljenim srcima, se veoma lako moze slomiti, a jos lakse povrediti.

Cak i jedna malena rec ga moze povrediti i dovesti do najvecih granica boli.

I normalno, kada se predje kapija, ono ostaje nezasticeno, jer je njegova najveca zastita je kapija koja se nalazi oko njega.

Pazite kome dozvoljavate da prodje kroz kapiju, jer kada se jednom docepa kljuca, tesko je zastiti se i tesko je izbeci bol.

Onaj najjaci bol koji ume da vas iskida na najsitnije komadice i posle koga ne uspevate dosta dugo da se oporavite. I posle koga vise nikada necete biti isti.