Verujem u snove... Verujem i da podsvest zapravo upravlja nasim bicima, bez nase svesne kontrole...
Volela bih i da mogu da upravljam tim stvarima.
Sinoc sam sanjala cudan san. Mislim realno gledano i nije toliko cudan, ali je mene zacudio.
Probudio je u meni neke stvari koje sam davno ostavila u proslosti i za koje sam verovala da tamo i pripadaju...
Pojavio se... Posle toliko vremena... Niti pozvan niti ocekivan.
Lep je osecaj kada nekoga volis, jos lepse je kada taj neko voli tebe...
Ponovo sam te osetila...
Tvoj dodir...
Tvoj dah...
Tvoj poljubac...
Mislila sam da je sve odavno proslo, da vise nista ne osecam prema tebi.. Zato si se i pojavio, znam...
Da me podsetis na ono, ono sto sam jedva probolela, ono sto me je zamalo unistilo.
Ehhh... Opasna je to stvar.
Delovalo je kao realno, kao da si stvarno bio tu, kao da sam te stvarno dodirnula, poljubila...
Kao da nikada nije ni prestalo, kao da i dalje postojimo...
Zaljubljeni kao i ranije, sa ljubavlju kao i ranije.
Tvoj pogled upucen ka meni sa isto toliko strasti koliko je bilo ranije. Tvoji dodiri koji kao dodir svile klize po mome telu. Osecala sam kao da smo jedno. Isto mislimo, isto zelimo...
I tvoji poljupci su kao mlaz tople vode po mome telu, koji me sve vise i vise uzbudjuje...
Nije zabolelo, ali me je na sekund vratilo tamo gde mi je bilo najlepse, tamo gde sam bila srecna i zadovoljna. Tamo gde sam beskrajno volela...
Probudilo je ponovne misli o tebi, o nama...
Moje srce je zaigralo...
Ali vise se ne nadam...
Sve je to samo uspomena...
Samo san...
Samo san...
Нема коментара:
Постави коментар