Svako se ponekad nadje u situaciji kada pozeli da iskoci iz svoje koze, kada pozeli da bude neko drugi... Problemi su sastavni deo zivota i niko ih ne voli i niko im se ne raduje, ali isto tako niko ne moze da pobegne od njih... Neko se teze nosi sa njima a neko lakse, to sve zavisi od osobe do osobe.
Relativno skoro sam otkrila jednu tajnu, kao da je to tajna zivota, tajna postojanja na ovom svetu.
Ustvari to i nije neka velika tajna, vise je to javna tajna...
Sustina cele te price je: Kakve su ti misli, takav ti je zivot.
Iskreno to nije nesto u sta svako veruje i sta svako moze da poveruje, ali sam na osnovu nekih licnih situacija shvatila da je to zapravo istina..
Prosta situacija koja ce vam mozda olaksati razumevanje svega ovoga..
Ostala sam dekintirana, nemam para ni za 'lebac, a komali za neka druga osnovna zadovoljstva, sto sa sobom vuce cinjenicu da moram da odem kuci da bih podigla svoj budzet. A iskreno, ne volim da idem kuci, ne volim da budem tamo. A nije mi se ni islo, ali sto se mora, nije tesko. I tako ja resim da odem kuci, obavestim moje i tako to. Bus imam samo ujutru, u pola osam. Vece pre polaska, sam sedela u sobi, nisam izlazila niti sam sedela do kasno, cak sta vise legla sam u 22h. Budila sam se tokom noci vise puta. I oko 6h ujutru sam se najvise budila, ali alarm mi je bio podesen za 7h. I dalje ne mogu da razumem kako ga nisam cula, da li je uopste zvonio ili nije.. Mahinalno se probudsim u 15 do 8. Ja u soku. Brzo skocila iz kreveta, navukla nesto prvo sto sam dohvatila, zgrabila kofer i izletela napolje. Trcecim korakom sam isla ka stanici. Mislim da sam za minut bila tamo, ali uzalud. Deset minuta sam nestrpljivo ocekivala da se pojavi autobus, ali sam se uzalud nadala. Shvatila sam da je on ipak otisao. Poludela sam. Rekoh moram da javim mojima da me ne cekaju uzalud na stanici i da vidim reakciju, za koju sam ocekivala da ce biti veoma burna. Pozvah ja i sad sledi pravdanje sa moje strane, kao i trazenje novca i tako to. Sve je proslo glatko. Nisam mogla da verujem. Sve sam sredila za par minuta iako sam mislila da ce izbiti treci Svetski rat..
Poenta: Zelela sam novac, a nisam zelela da odem kuci. To sam i dobila.. :)
Prosto neverovatno.. Ovo je samo jedna banalna situacija, ali verujte mi da se ovo moze primeniti za sve situacije u zivotu..
Relativno skoro sam otkrila jednu tajnu, kao da je to tajna zivota, tajna postojanja na ovom svetu.
Ustvari to i nije neka velika tajna, vise je to javna tajna...
Sustina cele te price je: Kakve su ti misli, takav ti je zivot.
Iskreno to nije nesto u sta svako veruje i sta svako moze da poveruje, ali sam na osnovu nekih licnih situacija shvatila da je to zapravo istina..
Prosta situacija koja ce vam mozda olaksati razumevanje svega ovoga..
Ostala sam dekintirana, nemam para ni za 'lebac, a komali za neka druga osnovna zadovoljstva, sto sa sobom vuce cinjenicu da moram da odem kuci da bih podigla svoj budzet. A iskreno, ne volim da idem kuci, ne volim da budem tamo. A nije mi se ni islo, ali sto se mora, nije tesko. I tako ja resim da odem kuci, obavestim moje i tako to. Bus imam samo ujutru, u pola osam. Vece pre polaska, sam sedela u sobi, nisam izlazila niti sam sedela do kasno, cak sta vise legla sam u 22h. Budila sam se tokom noci vise puta. I oko 6h ujutru sam se najvise budila, ali alarm mi je bio podesen za 7h. I dalje ne mogu da razumem kako ga nisam cula, da li je uopste zvonio ili nije.. Mahinalno se probudsim u 15 do 8. Ja u soku. Brzo skocila iz kreveta, navukla nesto prvo sto sam dohvatila, zgrabila kofer i izletela napolje. Trcecim korakom sam isla ka stanici. Mislim da sam za minut bila tamo, ali uzalud. Deset minuta sam nestrpljivo ocekivala da se pojavi autobus, ali sam se uzalud nadala. Shvatila sam da je on ipak otisao. Poludela sam. Rekoh moram da javim mojima da me ne cekaju uzalud na stanici i da vidim reakciju, za koju sam ocekivala da ce biti veoma burna. Pozvah ja i sad sledi pravdanje sa moje strane, kao i trazenje novca i tako to. Sve je proslo glatko. Nisam mogla da verujem. Sve sam sredila za par minuta iako sam mislila da ce izbiti treci Svetski rat..
Poenta: Zelela sam novac, a nisam zelela da odem kuci. To sam i dobila.. :)
Prosto neverovatno.. Ovo je samo jedna banalna situacija, ali verujte mi da se ovo moze primeniti za sve situacije u zivotu..
Нема коментара:
Постави коментар