My mr Big :)

Zapao si mi za oko jednog sasvim obicnog dana, dok sam radila u najvecoj guzvi, na 35 stepeni na jednoj plazi. Kakvo telo... Oh Boze..  Nisam verovala da na ovom svetu postoji takva osoba koja bi me oborila s nogu na prvi pogled. Ne znam kako si to uspeo. Mnogi su pokusavali, ali bezuspesno, dok ti nisi ni prstom mrdnuo a vec si me osvojio.

Uzivala sam u tebi samo pogledima, nekako mi je to bilo sasvim dovoljno zato sto sam mislila da si mi nedostizan. Meseci su prolazili, a ja nikakav znak nisam davala da si mi ti toliko neodoljiv. Mada ipak mislim da je to bilo i vise nego ocigledno, zato sto sam te gutala pogledom. A znam da si to primecivao, jer su nam se pogledi susretali vise puta. U tim trenucima sam gubila tlo pod nogama i svaki put odleprsala na neko carobno mesto gde postojimo samo ti i ja... Predivno mesto, predivna osoba kraj mene, a ja neverovatno srecna... Moje carobno mesto gde niko ne moze doci, niko osim tebe. A ti tamo stignes jednim nemarnim i nepromisljenim korakom i ucinis da moja sreca bude neizmerna..

Volela sam te trenutke vise nego ista.. Isto tako sam uzivala u njima... Moja masta me je cinila srecnom, dok si ti u stvarnosti bio nedodirljiv.. Mesecima sam zivela u mom malom kutku srece sa tobom, a zapravo bez tebe. Ne znam da li ces to moci da razumes, ali kada neko ostavi takav utisak na tebe da mesecima ne mozes da se pokupis i da samo o tome mastas, mozda bi i razumeo.

To je trajalo sve do jednog dana dok me drugarica nije ohrabrila da ti pustim poruku. Prvo nisam zelela, nisam imala hrabrosti, plasila sam se ishoda. Mislila sam da neces obracati paznju, da ces me iskulirati. Neizvesnost je u meni rasla svakim trenutkom kojim sam ocekivala tvoj odgovor. Ceo jedan dan. Uh kako je to bio dug period, nisi ni svestan... :) Sve dok me nisi udostojio odgovora, tog trenutka moja masta i moj mali srecan kutak je svakim trenutkom postajao stvarnost. Ne mogu ti opisati osecaj koji sam imala...

Moj mesecima, cak i godinu dana dug san je postajao stvarnost. Ti i ja, ti i ja, ti i ja u stvarnosti...

Moj mr. Big ce u ovom svetu, na ovoj planeti, u ovom zivotu biti stvarno pored mene, bice stvarno i zapravo moj.. :D I dalje mi je sve to bilo neverovatno...

U toku naseg prvog dejta, svim silama sam se trudila da sakrijem tremu i da budem svoja, sto je za mene u tom trenutku znacilo normalna.. Bilo je to veoma naporno s obzirom da moj san zapravo postaje java. Kako sakriti uzbudjenje, kako sakriti radost i srecu? :D Verujem da ti nisi ni bio svestan svega toga... Ali nije ni bitno.. Uspela sam u svojoj zamisli, nekako sam se normalizovala i prikrila svu uzbudjenost koju sam u tom trenutku osecala.. Vreme je bilo za razilazenje, nije mi bilo zao, zato sto sam ja i dalje bila na nebesima... :)

Stigla sam kuci i ja i dalje nisam mogla da verujem sta se desilo par sati pre toga.. Cele noci nisam mogla da zaspim.. Nekako je moja stvarnost postala lepsa od svakog sna koji sam mogla da snujem.. Imala sam osecaj da mi san vise nije potreban kada je sve sto sam do sada sanjala postala java. Predivan, caroban osecaj...

Ovim samo zelim da ti dam do znanja da si veoma posebna osoba u mom zivotu. Da me zapravo cinis neverovatno srecnom i zadovoljnom. Pomogao si mi da shvatim da je u istinu sve moguce, pa cak i ono sto smatramo nemogucim. Lepo kaze ona poslovica: ,,Pazi sta zelis, mozda ti se i ostvari."

Necu ti reci sta zelim, neka to ostane moja slatka tajna, a ti meni ostani tako neodoljiv kao i do sada i posveti mi po neki trenutak svoje paznje, jer mi to zaista jako znaci... (:

Razvijte moć imaginacije

Kreativnost nije isključivo osobina umetnika, pronalazača ili preduzetnika. Svi je posedujemo. Sve što moramo da uradimo jeda je razvijemo i dozvolimo joj da dodje do izražaja. Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći:

1. Zamislite kako radite nešto što volite i kako ste time u potpunosti zaokupljeni, i čuda će se desiti na poslu i u karijeri.

2. Zamislite da ste potpuna i savršena ličnost, uspešna u karijeri, koja ima srećnu porodicu i živi u lepoj kući. Održavajte u mislima ovu sliku i uživaćete u čudesnim rezultatima.

3. Zamislite da su vaši pretpostavljeni uvideli koliki je vaš doprinos kompaniji ili odeljenu u kome radite i kako vam čestitaju na postignutom uspehu.

4. Ako se usredsredite na situaciju na poslu onda kada ste van radnog mesta, doći ćete do jasnog i potpunog rešenja bez ikakvog napora.

5. Vizualizujte korake koje morate da preduzmete da biste se popeli lestvicom uspeha ili razvili posao koji želite da pokrenete. Neka ova predstava bude živa, realna, prirodna, dramatična i uzbudljiva. Vaša podsvest će je prihvatiti i ostvariti.

Edvard Hariman zamislio je prugu koja bi povezala čitavu duž kontinenta. Predstava koju je imao bila je podržana verom i samopouzdanjem. Ova vizija iz korena je izmenila industriju i ne samo njemu već i drugima. Zamislite da se vaša želja OSTVARILA i odigrajte tu ulogu u mašti. Vaša unutrašnja akcija mora odgovarati fizičkoj koju ćete preduzeti radi ostvarenja želje. 

The secret

Svako se ponekad nadje u situaciji kada pozeli da iskoci iz svoje koze, kada pozeli da bude neko drugi... Problemi su sastavni deo zivota i niko ih ne voli i niko im se ne raduje, ali isto tako niko ne moze da pobegne od njih... Neko se teze nosi sa njima a neko lakse, to sve zavisi od osobe do osobe.
Relativno skoro sam otkrila jednu tajnu, kao da je to tajna zivota, tajna postojanja na ovom svetu.
Ustvari to i nije neka velika tajna, vise je to javna tajna...
Sustina cele te price je: Kakve su ti misli, takav ti je zivot.
Iskreno to nije nesto u sta svako veruje i sta svako moze da poveruje, ali sam na osnovu nekih licnih situacija shvatila da je to zapravo istina..

Prosta situacija koja ce vam mozda olaksati razumevanje svega ovoga..

Ostala sam dekintirana, nemam para ni za 'lebac, a komali za neka druga osnovna zadovoljstva, sto sa sobom vuce cinjenicu da moram da odem kuci da bih podigla svoj budzet. A iskreno, ne volim da idem kuci, ne volim da budem tamo. A nije mi se ni islo, ali sto se mora, nije tesko. I tako ja resim da odem kuci, obavestim moje i tako to. Bus imam samo ujutru, u pola osam. Vece pre polaska, sam sedela u sobi, nisam izlazila niti sam sedela do kasno, cak sta vise legla sam u 22h. Budila sam se tokom noci vise puta. I oko 6h ujutru sam se najvise budila, ali alarm mi je bio podesen za 7h. I dalje ne mogu da razumem kako ga nisam cula, da li je uopste zvonio ili nije.. Mahinalno se probudsim u 15 do 8. Ja u soku. Brzo skocila iz kreveta, navukla nesto prvo sto sam dohvatila, zgrabila kofer i izletela napolje. Trcecim korakom sam isla ka stanici. Mislim da sam za minut bila tamo, ali uzalud. Deset minuta sam nestrpljivo ocekivala da se pojavi autobus, ali sam se uzalud nadala. Shvatila sam da je on ipak otisao. Poludela sam. Rekoh moram da javim mojima da me ne cekaju uzalud na stanici i da vidim reakciju, za koju sam ocekivala da ce biti veoma burna. Pozvah ja i sad sledi pravdanje sa moje strane, kao i trazenje novca i tako to. Sve je proslo glatko. Nisam mogla da verujem. Sve sam sredila za par minuta iako sam mislila da ce izbiti treci Svetski rat..

Poenta: Zelela sam novac, a nisam zelela da odem kuci. To sam i dobila.. :)
Prosto neverovatno.. Ovo je samo jedna banalna situacija, ali verujte mi da se ovo moze primeniti za sve situacije u zivotu..