Jos jedna bol

Mrzim tu osobinu kod sebe, to sto se brzo zaljubljujem i onda me je lako povrediti.. Opet sam ostavljena.. Opet... Hehehhe...
Da li je problem u meni ili je problem u njima? Vise ne znam sta da mislim...
Mozda je ovako i bolje, razmislja moj mozak, ali srce mi ne da mira... Nedostaje mi, njegovi pogledi, njegove usne... Njegovi zagrljaji i jutra kada se probudim pored njega..
Suze mi naviru jedna za drugom, ne znam sta mi je... Nisam plakala svih ovih dana, ali ovo jutro mi je osvanulo sa njegovom porukom za laku noc i jednom pesmom.. Suze su samo krenule sa svakom sekundom te pesme koja je tekla u pozadini.. Znam da mu nije dobro, da ima nekih problema, mislim oduvek ih je i imao. Ali smo zajedno trazili resenja i pomagala sam mu sa time.
Volela sam ga... Stvarno jesam...
Ja uvek volim tako iskreno i jako...
Cak i kada ne treba...
Znam da je i on mene voleo, ali ne znam gde je sve to prestalo. Kog trenutka je to pocelo da se gasi...
Volela bih da sam znala, da sam videla, mozda bih i uspela da sprecim. Ali ne, ipak se sve desava sa razlogom, verovatno se i ovo desilo sa nekim razlogom...
Nedostaje mi, mozda sam zbog toga potresena.. I pise mi na fejsu, mozda me i to pogadja nekim delom.. Ne znam sta hocu, ne znam sta trebam da radim, ne znam kako trebam da se ponasam, jer ljubav ne moze tek tako da prestane, da se ugasi.. Povredio me je vise puta, zadnji put je bilo najjace.. Ne zasluzuje oprostaj, ne zasluzuje ni jednu jedinu moju suzu, posle svega, ali tesko je uveriti srce u to.. Ono place za njim, njemu treba ljubav koju stalno uzimaju od njega..
Cime sam to zasluzila? Time sto sam uvek dobra? Sto sam iskrena i fer? Ne mogu da shvatim... Samo znam da nije bilo sudjeno da opstane, tj. da opstanemo.
Nisi mi sudjen ti, nezahvalni decace...