My darling

Neko mi je davno rekao da se sve desava sa razlogom.

 Od tog trenutka, trenutka kada je ta recenica doprla do mog mozga, urezala se u njega i ostala je tu kao moja vodilja kroz zivot.

Neko te je doneo.

 Da li te je to vetar doneo na svojim talasima hladnoce? Da li te je luda i mracna noc poslala da me obuzdas? Ili si pak donesen na krilima nekog andjela? 

I dalje ne mogu da skontam, ali si tu... 

Usetao si se u moj zivot neplanirano i nepromisljeno, sve je bilo nekako spontano i neocekivano. Nisam cak ni jednog jedinog trenutka pomislila da bi ti mogao da u meni probudis ono sto sam ja davno zakopala u svojim najcrnjim i najmracnijim delovima duse.

Necujnim koracima si se iz dana u dan sve vise priblizavao, dok ja naivna nisam nista preduzimala. Nisam cak ni registrovala kuda vode ti tvoji koraci. Nisam ni pomislila da tvoji koraci mogu da te dovuku tako blizu. 

Zatvaram oci.

Osecam tvoju blizinu... 

Osecam tvoju ruku, koja u mraku nezno drzi moju...

 Osecam tvoj lagan i topao dah pred mojim licem... 

Zatim osetim dodir tvojih usana, dodir koji pokrece neku lavinu u mom telu.

 Zariste je na usnama, a onda polako krece da klizi kroz moje telo.

 Osecam kako se zadrzava na nekim mestima i stvara  veoma prijatan osecaj, a onda opet nastavi svoju kruznu putanju.

Neko bi mozda pomislio da je to strast, ali ne... Ipak nije. Mislim nije tu samo strast zastupljena. Ima vise 

uticajnih faktora. Mislim da sam svesna svih njih i svesna sam njihovog znacenja, medjutim osecam neki strah....

Mi mozemo da budemo kao kljuc i katanac... :)

Sve se tako brzo odigralo da nisam ni stigla lepo o svemu da razmislim.

 Mozak ne funkcionise kada srce pocne da kuca nekim novim pokretima. Pokretima srece, pokretima nade, pokretima ljubavi...

Sada je kasno.

Kasno da te izbacim iz srca, iz glave. Kasno je jer ne zelim to da uradim. 

Budis ono najlepse i najneznije u meni. 

Mozda je to razlog... :)