Dođu neki dani u životu kada se nađeš u nekom čudnom periodu, kada imaš osećaj da te je kolotečina uvukla u svoje ogromne šake i ne da ti da mrdneš. Svaki pokušaj da se otrgneš, da pobegneš, da se izmigoljiš uglavnom bude bezuspešan.
To je period kada je svaki dan isti kao prethodni, kada imaš osećaj da ti se ništa novo ne dešava u životu, kada shvatiš da vreme prolazi pored tebe, a ti samo stojiš i gledaš i ništa ne možeš da preduzmeš povodom toga.
Sigurno svako od nas, u nekom delu svog života, naleti na taj period.
Melanholija nas je obuzela. Osećaj bezvrednosti, potištenosti, praznine, tuge...
Mislim da je u tom trenutku jedini spas priroda. Pogotovu u ovom prolećnom periodu. Zelenilo, cvetovi, insekti, leptiri, sunce kod mene izazivaju divno osećanje. Osećanje smirenosti, ispunjenosti.
Međutim, pravo rešenje leži u nama.
Moramo okrenuti novi list i početi gledati na život drugim očima, očima deteta.
Svi znamo da je za sreću malo potrebno, ali najbolje ćemo to razumeti ukoliko budemo posmatrali decu. Deca se zaista znaju obradovati za sitnice.
Svaki dan je za njih nova pustolovina.
Jedan kolač, slatkiš, odlazak u park, pas, mačka i mnoštvo drugih stvari ih čine srećnim bez nekog posebnog razloga. Za sreću i ne treba da postoji razlog. Treba biti srećan uvek, svaki dan.
Kada smo srećni zbog nekog razloga, mislim da to i nije baš prava sreća.
Samo momenat, ne želim da me shvatite pogrešno, zato ću sada objasniti šta sam zapravo mislila.
Naravno da smo srećni kada nam se ispuni neka želja, kada nam se desi nešto lepo i slične stvari, ali to je prolazna sreća. Ona ne traje, to je smo trenutna sreća koja će za dan, dva iščeznuti. Govorim o pravoj sreći. Npr, sigurno ste upoznali ili znate neku osobu koja je uvek vesela, nasmejana i to bez razloga i koja vam uvek popravi raspoloženje. Zar im nikad niste zavideli na tome?
Ja iskreno jesam i to je greska, ne treba im zavideti, treba im se diviti i ugledati se na njih.
Osoba koja je srećna, srećna je bez nekog posebnog razloga, srećna je jer se jutros probudila, jer sunce sija, jer je divan dan, jer je ispunjena ljubavlju prema sebi, a samim time i prema drugima.
Takva sreća je prava sreća. I svet bi bio predivno mesto kada bi svi bili srećni i zadovoljni. Onda ne bismo više slušali kako se ljudi žale i kako pate, već bi uvek slušali o sreći i mislim da bi želili da svi budu tako srećni kao što smo mi.
