...

Cudan je ovaj zivot koji zivimo....

Nekada je isuvise surov a nekad pa cak i previse darezljiv..

Onog trenutka kada sam pomislila da sam uspela da pobegnem od svoje ceznje prema tebi, ona mi se odmah vratila, u stilu bumeranga. Nisam uspela ni da je uocim na vreme pa da pokusam nekako da je zaobidjem, da pobegnem. Prisunjala mi se tako domisljato i tako polako da nisam uspela ni da osetim njenu blizunu, samo sam osetila neverovatan udar ceznje i pozude.

Opalila me je svojim zamahom toliko snazno da nisam uspela da se pokupim. Nisam znala kako da se ponasam niti sta treba da radim.

Opet je tu.....

Opet mi ne da mira....

Opet nagoni moje misli ka tebi....

Odakle ti tolika snaga i moc?

Kako uspevas da me izbacis iz ravnoteze samo jednim, verovatno nepromisljenim postupkom?

A ja ne umem da se odbranim, ne umem da se oduprem tom osecaju..

Da li je sve ovo pogresno? Da li su moji osecaji lazni? Ili je sve to samo zabluda?

Ne znam odgovore na ova pitanja. Mozda ih nikada zapravo necu ni saznati...

A volela bih...

Zaista bih volela da mogu da razumem sve ovo sto mi se desava u glavi i u srcu kada te samo vidim ili pomislim na tebe.

A ti ostajes hladan kao led i ostavljas me bez ijednog objasnjenja, bez ijednog odgovora na ova pitanja koja me svakodnevno progone.

Nekako imam osecaj da nije ni tebi lako. Svesna sam toga da svako ima neke svoje brige i probleme koje ne mogu da rese. Ali ja ipak verujem da svaki problem ima resenje, samo ga treba naci.

Nadam se da cu i ja uspeti da resim ovu svoju misteriju koja me tako veze za tebe i koja mi ne da da te zaboravim i istrgnem iz svog srca.

Bicu strpljiva...

Mnogo mi je vremena trebalo da ti pridjem prvi put, ali sam ipak skupila hrabrosti i to uradila.

Sada je tvoj red...