Imam osecaj kao da nam se uvek desavaju stvari koje donekle ocekujemo ili pak one kojih se plasimo. Zavisno od toga da li je u tom trenutku osecaj straha ili osecaj sigurnosti veci. Iskreno mislim da svako ima pomalo srece, a sada kolicina srece koju svako poseduje zavisi od toga koliko je losih stvari uradio, pomislio ili pozeleo..Mislim da je sve to nekako povezano. I sreca i nesreca... Ipak je za sve karma zaduzena, bar ja tako gledam na to. Zato, ja nisam od osoba koje zele zlo drugima, pa cak i ako me neko mnogo povredi, paticu i plakacu, ali necu uzvratiti. Moj moto: Sve se vraca- sve se placa. Tako da ne moram da brinem sto se toga tice..
I tako ti ja juce (dan pred ispit), posle sest sati moljenja sebe da se pomaknem i da uzmem knjigu u ruke, napokon sam uspela. Citam ti tako ja one drobilice, mlinove, sekace i td, i ide mi dobro. Ali s obzirom da ima 39 pitanja, koja su manje- vise opsirna, zastanem na svakih 5 do 10 naucenih ili bolje receno procitanih odgovora. I opet mi prolaze misli kroz glavu: ,,Ahh, da li da ucim jos? Da li da igram igrice? Ali mrzi me da ucim... Zasto je ispit sutra? A da ne izadjem uopste?" I tako bezbroj pitanja.
Nakon par odigranih igrica, opet uzmem knjigu i citam. To je trajalo nekih 4-5 sati. Naravno da nisam sve naucila, ali cim mi je ostalo desetak pitanja, uzoh telefon i odmah sam pozvala druga.
Sledeca scena koja je nastupila bila je moje spremanje i odlazak kod njega, bez trunke razmisljanja o ispitu. Nisam se dugo zadrzala, samo par sati. :)
Sutra ujutru ustala sam 4 sata pred ispit, presla onih desetak pitanja koja su mi ostala od prethodnog dana, popila kafu, odigrala dnevnu dozu igrica na fejsu i krenula na ispit. Panika mi se polako uvlacila pod kozu... Nisam joj dala da me obuzme, bila sam samouverena i skupila sam hrabrost i prva odgovarala.
Znala sam sva pitanja, samo sam se na jedno malo zeznula, ali sam u sustini bila veoma zadovoljna. Ali takodje sam bila spremna da oborim ispit i da izadjem sledeci rok. Da li mozete da pretpostavite samo koju sam ocenu dobila? :)
Sreca je moj verni prijatelj...
I tako ti ja juce (dan pred ispit), posle sest sati moljenja sebe da se pomaknem i da uzmem knjigu u ruke, napokon sam uspela. Citam ti tako ja one drobilice, mlinove, sekace i td, i ide mi dobro. Ali s obzirom da ima 39 pitanja, koja su manje- vise opsirna, zastanem na svakih 5 do 10 naucenih ili bolje receno procitanih odgovora. I opet mi prolaze misli kroz glavu: ,,Ahh, da li da ucim jos? Da li da igram igrice? Ali mrzi me da ucim... Zasto je ispit sutra? A da ne izadjem uopste?" I tako bezbroj pitanja.
Nakon par odigranih igrica, opet uzmem knjigu i citam. To je trajalo nekih 4-5 sati. Naravno da nisam sve naucila, ali cim mi je ostalo desetak pitanja, uzoh telefon i odmah sam pozvala druga.
Sledeca scena koja je nastupila bila je moje spremanje i odlazak kod njega, bez trunke razmisljanja o ispitu. Nisam se dugo zadrzala, samo par sati. :)
Sutra ujutru ustala sam 4 sata pred ispit, presla onih desetak pitanja koja su mi ostala od prethodnog dana, popila kafu, odigrala dnevnu dozu igrica na fejsu i krenula na ispit. Panika mi se polako uvlacila pod kozu... Nisam joj dala da me obuzme, bila sam samouverena i skupila sam hrabrost i prva odgovarala.
Znala sam sva pitanja, samo sam se na jedno malo zeznula, ali sam u sustini bila veoma zadovoljna. Ali takodje sam bila spremna da oborim ispit i da izadjem sledeci rok. Da li mozete da pretpostavite samo koju sam ocenu dobila? :)
Sreca je moj verni prijatelj...
